|
Bez obzira što nam je stiglo malo osveženja u vidu petnaest i više stepeni manjka, prema prošlonedeljnim kanikulama, nisam prestao razmišljati o onom popustu od 40000 dinara za ugaonu garnituru; dodao bih još da za tričavih trihiljadepetstotinadinara možete kupiti jedan komad kuhinjske stolice. Eh, tako nam je to u zemlji sreće, imućnosti i blagostanja gde je zvanično platežno sredstvo dinar, ali stanovništvo a tek privreda – sve i svašta računaju u evrima. I onda stigoh do današnje teme, DINAR, onaj nekadašnji sa grbom Jugoslavije, one sa Srbijom i Crnom Gorom, a ne SRBIJAiCRNAGORA! Dakle, dinar i to baš ona kovanica od dva dinara. U mnogim samouslugama ne primaju kovanice sa grbom stare Juge, u nekima primaju. Recimo, pre nekoliko meseci, kasirke u Trgoprometovim radnjama nisu primale dvodinarke i čak su tvrdile da im se primljene kovanice sa starim grbom odbijaju od plate; ako ja lažem onda su kasirke i mene lagale. Pre neki dan kupujem hleb u onoj „lebari“ kod E. Faksa, cura koja radi vraća mi staru dvodinarku. Na moju primedbu reče da su dobili dopis, od Vlade, valjda, da kovanice sa starim grbom još vrede. Teško da možemo biti pametniji od kojekakvih uredbi u kojima Vlada produžuje stare pasoše, stare Lične karte, stari novac nepostojeće države… Stara praksa u „modernoj“ Srbiji liči mi na onu znamenitu reč u onom filmu i u onoj sceni kada je Miki Manojlović, ispred crkvenih vrata, ispruženom desnicom, uzviknuo: „RAZVALJUJ!“ Poslednjih godina živimo uz Stand by ili ako hoćete po našem, Stend baj aranžmanu i to objavljujemo kao veliku pobedu i života i naš savojevrsni uspeh. Onda smo otkrili da smo i poslednjih decenija, pa ako hoćete i poslednjih pola veka isto tako u nekom Stend baj aranžmanu živeli. To nikako nije neko novo otkriće, ne daj Bože da smo Ameriku otkrili. Živeli smo tako i u zlatnom dobu, našeg Josipa Broza Perikla, kada smo nemilice trošili ono što zaradili nismo, da bi u zemlji vladao lažni spokoj i mir. Sada su neka druga vremena, u kojima još ne znamo ko je Perikle i imali ga ?, ali je Stend baj aranžmn ostao isti.
To vam dođe kao svojevrsni turistički aranžman u kojem se ostaje kući i pokušava što lakše i lepše, što bolje i sadržajnije preživeti. Voza nas tako Stend baj aranžman od destinacije do destinacije, tačnije od studija koje nekako uz kredit završavamo, pa se uz muku zapošljavamo, ženimo ili udajemo naravno na kredit. A Stend baj aranžman nas vodi nadalje kroz život, do stana ili kuće, naravno uz Stend baj novim aranžmanom, potom kreditom dočekuijući rođenje naše dece, pa kupujući kolevke i kolica, zatim rolere i klizaljke, lopte i kompjutere, ali i školski pribor sa knjigama i sveskama, a o letovanjima i zimovanjima bez Stend baj aranžmana ni pomisliti.
Na kraju i sami kreditiramo studiranje sopstvene dece kako bi i njih pustili rekom života u maticu kojom samo Čavići i driugi odlični plivači mogu dalje, dok mi obični samo u krug i večno u krug. Biće na kraju, da ćemo se mi koji se samo kupati volimo, podaviti u Stend baj aranžmanima. Šta, ne verujete mi? Spustite pogled i videćete da vam je odavno prešlo preko kolena i struka, da vam je stiglo do ramena, go guše, do grlo, evo kako vam u usta ulazi Stend baj aranžman, davi nas, nećemo još dugo. Nikakav šlauf nas spasiti neće, osim ako se ne domognemo nekog novog Stend baj aranžma.
aleandro minore Subota uveče, devet i dvadeset; uskoro počinje prenos odbojke, ali… kod mene, i u ovom delu grada nema kablovske! KDS je u kvaru, šta li? Dakle, subota uveče i niko nije lud da radi, ili makar da bude dežuran. Naravno, trebalo bi da znamo da se gazda KDS-a nalazi u Belgradu; oni koji vole Beograd neka ga vole; meni Velegrad već odavno ide na nokte, jer bez njih se nemere ni prdnuti! Pa dobro, šta je tu je, ionako nisam imao nameru pisati o KDS-u, već o nekim abnormalnim cenama primerenim ovim letnjim vrućinama od kojih nas boli glava i još neki delovi i delići tela. Kao što već rekoh u jednom od mojih prethodnih tekstova, inflacija je tolika i tolika jer je dosta toga poskupelo, ali nameštaj se „budzašto“ prodaje! Na primer, ugaona garnitura u „originalu“ košta tričavih sto hiljada dinara, no sada se nudi sa popustom od 40% (četrdeset posto), dakle ciglih šezdeset hiljada, a uštedeli bi ste četrdeset ‘iljada! Ma iđi bre! Ko danas zarađuje četrdeset hiljada dinara? Naravno, ima ih koji „zarade“ deset ili petnaest puta više, ali ogromna većina nema ni onaj prosek od trideset i kusur hiljada! Ovom prilikom sam prinuđen ponovo izraziti svoju bojazan da fabrika koja proizvodi ovu garnituru ako ne sutra onda ima za koji dan da propadne! Jasno, priča o propadanju je za naivne. Pitam se kako li samo uspevaju formirati ovakve cene, premda se i ne čudim, jer naša država dozvoljava sve, dok recimo oni na Kipru ne daju našem bogatašu da proda svoju firmu, a o Italijanima i Fijatu da se i ne govori. Međutim, trenutno bih ipak da imam KDS signal, ali ovo je još jedan dokaz da je Subotica samo provincijska selendra spram one velike bele varoši gde, istina, ni običnu podzemnu železnicu nemaju. He, he, malo radosti i nama da pripadne! Poslednjih decenija naš grad, sve više zapljuskuje mnogo toga sa juga. Sve se nekako pomera prema severu, pa bez namere da na samom početku priče počinjem uvredljivo, mogao bih reći da se dešava balkanizacija Subotice, ma šta to značilo. Ali poslednjih decenija se još očiglednije dešava azijacija Evrope, čini se kao nekada davno, kao na samom poćetku kada su gotovo svui narodi kroz Kapiju naroda upravo iz Azije hrlili u Staru damu, Evropu. Od nedavno u centru Subotice otvorena je Azijska robna kuća, a u njoj nema šta nema, od igle do lokomotive. Jednom sam bio i uverio se da ima i više od toga. Ako i uđete da nešto kupiti, budite sigurni da ćete kupiti bar još tri stvari. Primamljivo nema šta.
Neki moji poznanici se kunu kako kao prvo ne vole kinesku robu, te da od kineskih proizvoda baš ništa nemaju, naravno nervozno pretražujući svaku novokupljernu stvar koju u kuću donesu, kako bi odstranili one skrivene etikete na kojima ipak, jasno piše Made in China. Kažu, teško im je premostiti to saznanje da Kinezi recimo, oblaće ceo svet sa tendenciojom daljeg porasta. A šta će tek reći sada, kako premostiti saznanje da se definiotovno, gradi još jedan beogradski most i to upravo od strane Kineza. Hoće li nas iznova ubeđivati da je i most u kvalitetu i trajnosti ravan svim drugim njihovim proizvodima, kao recimo patikama, jaknama, donjem rublju… Premostiti ili preveslati, pitanje je sada.
aleandro minore
Festival završen, kada će Velika terasa biti završena NE ZNA SE, premda dobro znamo ko je šta obećavao; gospodo, i dame, ako krenete sa „popravkom“ Ženskog štranda, u sledećih sto godina, Ca Ca Ca će imati tušta da kaže o brzoj brzini radova, pisanja i crtanja projekata za fijoke u Gradskoj kući, i pribavljanja novaca; dešavaće se nešto slično kao sa gore spomenutom građevinom, ili platoom DR Djindjić! Inače, vidim da se za vreme Festivala opasno reklamiralo čišćenje jezera, i to na stranom jeziku. Doviđento do sledeće godine, sa novim filmovima i novim sloganom da se Lake Palić očisti! U ostatku godine nećemo ništa reklamirati! Subotički novinari otišli na godišnje odmore; Palić neka počiva u miru! Na godišnjem sam odmoru, ali to nikako ne znači da se izjutra izležavam do u nedogled. Kako su se godine namnožile, ustajem rano kao da radim. Biće da mi je dovoljno spavanja, pa bih hteo da što duže budem budan i ne sanjam više, ili da sanjam na javi. Tako izjutra, ispijajući prvu kafu, pratim jutarnje programe onih velikih televizija iz metropole i ne mogu se čudu načuditi. Kao da u našoj Srbiji više nema grada i varošice, palanke i sela, ma kao da više nema naselja bez akva centra ili bazena, bar.
Pod stare dane dopunjavam znanje iz geografije svoje zemlje koje sam u gimnaziji propustio, otkrivajući sve nova i nova mesta širom domovine, koja izgleda i nisu tako mala čim poseduju akva centre sa nekoliko bazena velikih, većih i manjih, potom tobogana, raznih kada sa talasima ili onih pod bonacom, tuševima i masažama, pratećim objektima, restoranima, kafićima uz obavezne spasilačke ekipe, zgodnih mladića i devojaka. Sada ispada da se u Srbiji trka oko najvećeg akva centra vodi između Jagodine i Bačkog Petrovca. Zvuči vam neverovatno? Nakon Beograda i Novog Sada, Niša i Kragujevca, valjda po svim elementima dolazi Subotica, ali ako akva centre uzmemo kao meru, čini se da će se naš grad priključiti začelju. Pa čime da završim priču, nego da napišem, sve je to akva minerale.
aleandro minore Pre nekoliko dana dobili smo novu hipermegasuper radnju, gde po reklamnom materijalu možemo super i mega i jeftino kupovati. U novoj radnji su fantastične cene i izuzetna ponuda, piše u reklami. Ove silne superprodavnice bi trebale biti na našoj strani, što se cena tiče, da se takmiče u ponudi i u popularnim cenama. E sad, koliko su stanovnici Prozivke, gde se na nekoliko kvadratnih kilometara (recimo četiri kv. km) nalazi čak pet ili šest superprodavnica, uistinu zadovoljni ponudama i cenama, ne znam; međutim, iz iskustva znam da je negde nešto skuplje, a nešto je jeftinije. Da li se isplati trčkarati iz jedne u drugu superprodavnicu, ni to ne znam. Ali je vreme da grad povede računa o svojim stanovnicima, jer ako se nastavi ovim tempom svi mi ćemo raditi u nekoj superprodavnici i nećemo imati ni prebijene pare za kupovinu. Dakle, došlo vreme da se fabrike grade! Leto je u punom jeku. Konačno je i vreme baš onako kako leti i treba da bude, sunčano i toplo. Baš za letovanje. Suboica se sa okolinom ni ovog leta baš nije proslavila. Muvam se od Palića do Malog Bajmoka, od Kelebije do Bačvanke kao krajnje destinacije na jugu grada i baš i nisam susreo veliki broj stranaca, gostiju. Zapravo i ne znam gde bi i šta bi ti stranci i gosti ovog leta radili u našem gradu? Videli bi gradsku lepotu u jedinstvenoj arhitekturi, ali što se tiče onog što je leti neophodno i nezaobilazno, a to je kupanje i uživanbje na vodi, upražnjavali bi isključivo i samo po hotelskim kupatilima. Kažu, biće bolje, biće čistije.
Dok tako ne bude, a vi lepo pođite do neke od mnogobrojnih agencija, mislim na turističke agencije, pa lepo odaberite neku od destinacija koje nam se najčešće nude – Egipat, Grčka, Tunis, Turska, Bugarska, Španija… Agenciju nećete promašiti jer za razliku od svega 6 koje egzistiraju u čitavoj onoj već dvadeset godina jedinstvenoj Nemačkoj, mi ih u Srbiji imamo, ni manje ni više nego 400 komada. Ako vam se pak i posreći možda i stignete tamo gde ste naumil i naravno tamo za gde ste već uplatili pozamašan iznos stabilnih evra. Ako vam pak sreća okrene leđa, a turistička agencija vas nasamari pošto vam novac uzme, ali i ne obezbedi smeštaj recimo u Egiptu, Subotica vas neće ni ovog leta izneveriti. Kupati se u jezeru Palić nećete.
aleandro minore Najzad neko od novinara odreaguje na primeren način, naravno po nekim mojim shvatanjima bavljenja novinarstvom. Tanja Urošević, piše u jučerašnjem BLIC-u: ZAVRŠEN CITAT. Neće ova priča imati emotivni naboj, niti će u nama buditi neka osećanja, koja su nam poslednjih decenija otupela, ili zadebljala baš kao koža na petama noge, pa je sastrugati ne možemo. Ipak, bez osećaja ne možemo, ne ide, nismo to mi. Elem, oni sa najvišeg mesta i nadalje uporno tvrde da ćemo u drugoj polovini ove godine osetiti izlazak iz krize, da ćemo osetiti poboljšanje ličnog standarda, da ćemo osetiti sveopšti oporavak, da ćemo svoja osećanja deliti sa prvim znacima koji nam govore da je kriza za nama. Eto kako su nam jednostavno naše vođe iznova upregle osećanja u kola koja oni voze. Pride svemu, još nam i čvrsto obećavaju da poskupljenje struje neće biti 723 %, niti 244 %, naravno ne 112 %, pa ni 40 %, a kamoli 32 %. Ne brinite i svoja osećanja čuvajte od visokog napona. Ako Mirko kaže da struja neće poskupeti, onda budite mirni, biće tako, pa ne mislite valjda… Kako smo već podosta zagazili u drugoj polovini godine, nije mi jasno da li oni koji nas vode nisu možda izgubili kompas vremena, da nisu možda pobrkali lončiće i tajming ispustili iz ruke. Ma znam, znam.
Druga polovina godine je i 31. decembra, pa neka im bude, ili neka nam bude, strpiće se naša osećanja kao i mnogo puta do sada i valjda neće biti izneverena. Znate li koji je danas datum, ako ne znate pogledajte u vrh priče, znate li da je druga polovina godine, znate li kako vam se merač struje vrti dok krčkate kiselu čorbu na električnom šporetu, znate li kako vam skaču osećanja kada nam spokojno saopšte da će kriza u nas biti prevaziođena u drugoj polovini. U kojoj drugoj polovini? Informacija vrlo primereno, samo na kašičicu.
aleandro minore. |
