Kao prvo, kupaćemo se ovog leta u vodama jezera Palić

Vest koja godi i koja hrabri, ali i više od toga.

Obezbeđena su sredstva.

To je samo ono urgentno, ono hitno, ono na kratke staze, ono što će nam omogućiti da se predstojeće turističke sezone spokojno kupamo i uživamo u palićkoj vodi, dok nam radosne ribice budu plivale među nogama, još spokojnije sunčamo na obali uživajući takođe u prizoru bez one zelene i podebele žabokrečine na površini vode.

Kako je pak mulj na dnu dostigao enormne dimenzije od oko metar i dvadeset centimetara i time zapretio da uništi život u jezeru, to će se pristupiti, kako precizno i stručno, valjda i gramatički ispravno kažu stručnjaci, izmuljivanju.

A šta potom činiti sa muljem?

Kao prvo, prodavati ga u vakumiziranim pakovanjima od 1 kg, 2 kg, 5 kg i 10 kg, sa tendencijom – što veće pakovanje, to manja cena. Naravno da je dno jezera toliko bogato tim lekovitim muljem, da će ga mnogo, premnogo preostati, nakon što se svi izlečimo od reuma i kostobolje, od išijasa, svih novih gripa i štatijaznamčega.

Evo predloga da se negde na sredini jezera ipak napravi ostrvo, da se nazove Las Paligopalus i pretvori u ekskluzivni turistički cvet, u tvrdu turističku Meku, na koju će moći samo ekskluzivni gosti da borave.

Ostrvo bi se vrlo brzo prekrilo engleskom travom, ali i kararskim mermerom, mediteranskim kamenom i naravno španskim zidovima, tamo gde to već stručnjaci budu predvideli. Na ostrvu bi se potom, delom obavilo pošumljavanje gelegunjama, topolama i bagremom, a velike veštačke palme krasile bi samo priobalni deo. One nikada ne bi venule, a i zimi bi izazivale čuđenje među turistima.

Na ravnom krovu najviše zgrade, na kojem građevinari ne bi gradili potkrovlja u zamenu za jedno molovanje fasade, bio bi izgrađen naravno heliodrom pa bi ekskluzivni gosti iz zemlje i sveta helikopterima dolazili u ekskluzivni turistički cvet poznat kao Las Paligopalus.

Osrvo nastalo od viška mulja večno bi zračilo pozitivnom energijom koju mulj već sada poseduje u izobilju, pa bi turisti koji imaju nameru da žive kao kornjače 150 godina, ili kao gavrani i do 300 godina imali posebnu tarifu koja bi domorocima donosila blagostanje i izpobilje, bez rada.

Konačno, Dubaji bi vrlo brzo propao jer bi smo ga mi prevazišli u svakom pogledu.

Znači, ipak će ga biti, a za sve ono što predalžem nije dovoljna jedna šlajfna, pa se čitamo u narednom nastvaku.

aleandro minore

Ko nabije, taj dobije! Ko pogodi, taj je pogodio! A onaj koji je pogodio, imaće gomilu para. Groznica utorkom uveče, a i petkom! Dakle, ako juče niste uplatili kombinaciju, onda niste ni dobili četiri i po miliona evra, minus devetsto hiljada PDV za državu, za državu koja će te novce da potroši na siromahe! Ih, naravno da je tako za naivne ovce! A da smo ovce ne treba dokazivati. Jedan drugog pitamo kao šta bi smo sa tim silnim novcima radili (trošili)… polovina nas zna šta bi sa milionima, druga polovina pojma nema. Uglavnom svi se slažu da novac ne usrećuje, ali dobro ga je imati.

Oni koji nisu uplatili Loto, nisu dakle ni dobili, ali mogu ‘ladno reći da nisu ništa izgubili, dapače dobili su taj novac koji bi inače uplatili. Već mesecima nema „sedmice“ na Loto-u! Ko zarađuje a ko gubi, baš i ne znam tačno, ali slutim da „država“ zaradi najviše, dok ovce bivaju ošišani, dva puta nedeljno. E sad, ljudski je nadati se i nadasve glupavo ne nadati se, jer ako se ne nadate kako ćete onda da sanjarite o skupom letovanju u nekom mondenskom mestu na sredomeđi sveta; kako ćete „kupiti“ nova luksuzna kola, tri kuće i dva stana u otmenom naselju, što ga mi Subotičani, zovemo „dolinom lopova“, kako ćete se nakupovati zlata i zlata, nepotrebne garderobe i još mali milion evra stvari… Kako, kako? Snove Vam niko uzeti ne može, pa ako ni sinoć nije bilo sedmice, uplatite četiri kombinacije (u dinarima četiri vekne hleba) i do petka uveče, do pola devet sanjarite o đinđuvama i skupim krpicama… i tako do utorka, pa do petka i ponovo utorka… I sad da nam kažu da nedelja traje sedam dana!
JASIKEVIČEUS GRANDE

Sećam se vica u kome na obali mora pecaju jedan kraj drugog dva sredovečna poznanika. Obojica opušteni i srećni, zadovoljni i spokojni, zure u daljinu ispod slamnatih šešira i u svoje plovke, na mirnom moru.

Tek će prvi.

Od kada pecaš?

Pa bilo je to dosta davno. Pre nekih trideset, četrdeset godina. Jednog sam dana ulovio mnogo više riba no što mi je bilo potrebno, pa sam višak prodao. Za dobijeni novac sam kupio još nekoliko štapova za pecanje i iznova ulovio znatno više riba. Potom, sam i njih prodao i kupio mrežu za pecanje. Sa mrežom sam godinama lovio i konačno uspeo da kupim mnogo bolji čamac no što sam do tada imao. Potom sam godinama lovio sve više i više i prodavajući ribu konačno sakupio dovoljno para da kupim barku. Nakon više godina kupio sam i ribarski brod, zaposlio nekoliko ribara da za mene rade, da bi posle par decenija kupio celu fabriku za konzerviranje riba sa brodovima koje su imali. Danas je upravo moja firma za konzerviranje riba najmoćnija na svetu.

Lepa priča, ali šta od svega imaš?

Pa sada mogu, evo spokojno i bez brige da sa tobom pecam i uživam do mile volje.

Ali nisi morao svih četrdeset godina da se toliko trošiš da bi uživao u pecanju, u kojem i ja bez tolikog truda i tolikih godina ipak iskreno uživam.

Pitam se, kao naravoučenije, šta će se dogoditi kada jedan, jedini čovek bude postao najbogatiji na svetu, ali toliko bogat da sav novac i sve banke i sva osiguranja i svi vrednosni papiri ovoga sveta budu u njegovom vlasništvu?

Verovatno će uz trubače, vino i dobro društvo sve to da proslavi.

Ali, čemu tolike mahinacije, škrtost, čekanje?

Hajdemo mi odmah da u nekom dobrom kafeu ili restoranu, kafiću ili kafani proslavimo svoje bogatstvo, ma koliko da je. Ono drugo možda i ne dočekamo.

aleandro minore

Gledam, gledaš, gledamo… oči nam ispadoše! I ne samo oči, već uši, usta i ono malo dobre volje što nam je ostalo da i nadalje dozvoljavamo da nas smatraju za ovce! Sad, mislim svejedno, jer mi smo oni koji dozvoljavaju da nas par idiota (baš bih voleo da me tuže za uvredu časti!) pravi još većim idiotima koji plaćaju robu koja na putu do naših televizora gubi i ono malo od našeg dostojanstva. Mislim da ne treba da se izvinjavam pripadnicima drugih nacija koji žive u Subotici, jer i ja živim u ovoj državi koja se zove Srbija. Ovoj državi je ime i prezime, priznato od međunarodne zajednice, SRBIJA! Svi mi znamo koji je zvanični jezik i zvanično pismo!

Dakle, o čemu, o kome se radi? KDS! Kablovski/o Distribucioni Sistem! Subotice? Vojvodine, ili Severne Bačke, Srbije, Beograda…? Da! Ovog poslednjeg! A ovaj poslednji u poslednje vreme ne pita, (jesu li nas uopšte ikada pitali?) nego nam servira ono što nas možda ne interesuje. Lepo je imati dvestapedeset i kusur sportskih kanala, ali ne znam kome je potreban ovaj poslednji, koji je „stavljen“ tamo gde se nalazio Eurosport II! Neka lopovčina je „uspela“ da se ugura na KDS, a kako mu je to uspelo treba da pitamo ove iz KDS-a! Pitao ja ove moje Subotičane! Oni kažu da veze nemaju sa ovim; dakle, veza koja je omogućila lopovudžabalebarošu (koji uzgred i nema adekvatnu opremu za emitovanje) da nam se ugura u stanove, obitava u Belgradu, u tamošnjem (centralnom) KDS-u! E sad, samo da je ovaj lopov nad lopovima koji kao emituje sportski program u pitanju, a nije! Gledam silne „naučne“ kanale na KDS-u, i ne mogu, jednostavno ne stignem da pročitam prevod, ono što je titlovano. Pitam ove naše iz grada, kažu veze nemaju; dakle, neki svemoćnik u KDS-u, iz Beloga Grada nam je priuštio da gledamo Rumunske reklame, da su ti naučni kanali titlovani na Hrvatskom jeziku, (jelte, ko je sad pa tu izdajica?), da ne možemo da pratimo pojedine emisije, jer ne stignemo pročitati, i tako dalje, i tako dalje“ Dakle, da ponovim moju žarku želju da na ime Gradske kuće, dignemo vel’ku kredu za metrovčinu Beogradsku!
JASIKEVIČEUS GRANDE

Sećam se onog energičnog, sposobnog i odlučnog, onog kojeg mnogi stići nisu mogli, onog na žalost tragično stradalog dok je obećavao da ćemo za dve do tri godine biti u razvijenom svetu i imati zarade kao i oni.

Poverovah mu, ma kako sam imao sve manje.

Sećam se posle i onog, ma onog pobednika sa početka i decenije i stoleća i milenijuma kako nam obećava sreću i blagostanje, obećava članstvo, privredni rast i naravno povećanje ličnog standarda.

Poverovah mu, ma kako je bio sve manji i manji.

Sećam se sećam. ma šta sećam se, znam, hej znam ovoga koji nam je pre godinu dve onako staloženo, pomalo pospano saopštavao kako je naš rast veći od okoline, ne znam koje, kako smo ušli u mirne vode, a poplave u njegovom kraju ne spominje, pa smo na stabilnom kursu, siguran sam da nije mislio na kurs dinara, te kao će standard svakog pojedinca biti povećan.

Poverovah mu, ma kako imam sve manje.

Preprošle godine nas onaj ubedio da ćemo dobiti neki silan novac, da će standard skočiti, a mi biti srećni.

Poverovah mu, ma kako da sam tek par stotina dinara dobio.

Sada nas i ovaj na samom čelu ubeđuje da ćemo sigurno naredne 2011. godine imati lični standard koji će se u neslućenim razmerama povećati, bez obziora što dinar srlja sve niže, bez obzira što je sve, baš sve, pa i ono poskupelo, bez obzira što je prosečna zarada baš u njihovo vreme sa 32 pala na 29 hiljada.

Verujem mu naivno i polako tipujem kada ću ostati bes svega.

aleandro minore

Verujem da pogađate šta znači ono na donjoj fotografiji. Debela, zimska jakna koju sam kupio na Buvljaku našem pre nekoliko godina za relativno male pare, trebala je već da odsluži svoje. Do ove zime ako sam je nosio dva dana, a i onda sam se oznojio jer zimi, tj. hladu ni traga nije bilo ovih prošlih godina. Međutim, stigla nam ova poslednja zima, i još je ovde, ne ide joj se nikud! Njojzi se ne ide, a ja već skoro sklonio zimsku odeću i obuću, debele džempere i još deblje čarape od prave pravcate vune. Eh, i sada nam stigla Baba Marta! Zapravo, Deda Zima se udvara Baba Marti!

Ovaj tekst pišem u četvrtak, dakle na Ca Ca Ca se čita tek prekosutra, u subotu. Kako je u gradu i na gradskim ulicama, pojma nemam, jer uopšte mi se ne izlazi. Ako je sneg iznenadio putare… eh, i mene je iznenadio, iako sam zagovornik totalne spremnosti zimske službe; ergo, i u junu mesecu, jer se nikad ne zna kada će sneg da iznenadi. Ovu floskulu treba zadržati, bez obzira što potiče iz Titovog vremena. Ono što je dobro nikako ne može da bude loše. He, he! Ono što je loše treba popraviti, ispraviti, dovesti u red… He, he! Dakle i uglavnom, nisam hteo ništa značajno reći; možda samo toliko da ovaj sneg nije ništa novo. Za ovih mojih pedeset i kusur godina otkad sam došao na svet, u Subotici, tj. u mom rodnom gradu, Deda Zima znao je često da se udvara Baba Marti! Koliko je Deda žestok u svojim izlivima ljubavi, možemo zaključiti po snegu i nelepom vremenu. No, za svaki slučaj, ja već pripremio letnju garderobu i sve se nadam da ona debela jakna – makar do sledeće zime ide u ormar!
JASIKEVIČEUS GRANDE

Da li vam je hladno?

Je li vam dosadila zima koja još uvek traje?

Volite li grudvanje?

A sankanje?

Pripazite se da vas neko ne nasanka.

Prisećate li se pod ovim snegom i hladnoćom u sredini marta, priče o globalnom otopljavanju?

Ako ste se setili, biće vam još hladnije.

Naravno da se prisećate, jer nas tom pričom konstantno iz nekih egzotičnih turstičkih centara stalno podsećaju, kako se svake godine temperatura na našoj majčici zemlji bar za malo podigne, pa se ledeni bregovi i glečeri tope, pa će poplave, pa će jug Evrope, a i mi mu dođemo tamo negde, da se pretvori u pustinju, bićemo Sahara i sve nam to sa osmehom serviraju, pa nas nerviraju, a u pozadini svega je nešto što sve više i više naslućujemo.

Ista priča kao i ona sa upravo minulom epidemijom koje i nije blo, pa vakcinisanjem koje se nije dogodilo, skupim medikamentima sa kojim se nešto i nije zgrnula neka velika lova, ali je svet zbilja globalno zaljuljan.

Ma ne pada sneg da prekrije breg, nego da zver otkrije trag.

Belosvetski farmaceutski magnati i moćnici, nisam rekao mafijaši pokušali su i sa epidemijom svinjske koje nije bilo, da nas olakšaju za ono malo para što nam je još preostalo i donekle su uspeli u tome. Sada mi nekako mnogo liče i oni prognozeri i meteorolozi na čelu sa političkim magnatima, nemoj slučajno neko da pomisli mafija, takođe uz sva upinjanja pokušavaju neke silne milijarde nije bitno čega, da zgrnu, da uzmu, da otmu sve u nameri kako će spasiti svet, kako zaustaviti globalno otopljavanje.

Ista meta, isto odstojanje, isti recept, ista formula kako jednostavno doći do mnogo para, obogatiti se bez rada, globalno varajući.

Pa i nije im teško kada imaju nas, samo se pogledajmo prvo u ogledalo, ili ovu sliku gore, potom pogledajmo kroz prozor i videćemo kako nam se otopljavanje ili zagrevanje neumitno približava.

aleandro minore

Saopštenje izdaju jedni, saopštenjem odgovaraju drugi i to sve zarad neke istine o radiostanicama u Subotici. „Vi ste ovo i ono!“ kažu jedni, dok drugi odgovaraju „Nije istina da smo mi nego ste vi!“ Onda oni prvi viču „Nije tako nego ovako, imamo dokaze!“ Oni drugi iz dubine grla uzvraćaju ali na sav glas „Kakvi dokazi, mi imamo protiv vas dokaze!“ Čudi me kako šumar već nije naišao i isterao ih iz šume. Ja bi i jednima i drugima zakinuo na plati i baš me interesuje na koga bi se derali!

Ovi Niderlanđani nikako da završe Prečistač! Misle ako u Hagu mogu razvlačiti suđenje za zločine da je onda još lakše nedovršiti izgradnju Prečistača. Koliko je meni poznato, u normalnim državama pljuštali bi penali od po pedeset hiljada dolara ili evra po dnevnoj tarifi za neozbiljnost koju dotična firma iz Holandije pokazuje prema nama Subotičanima. Ali… ali… jesmo li mi ozbiljna država, grad? Recimo, mene lično nije briga što je glavni izvođač radova, ova firma iz Niderlanda, angažovala podizvođače iz Serbije nam zemlje, naše domovine dakle, a ovi se tuže na ‘olanđane, a ‘olanđani na podizvođače. Naravno, mnogo je lakše dizati cenu vode nego nalupati po dupetu Niderlanđane. A ono što sam pročitao u Blicu od naše novinarke koja izveštava za spomenute novine jesu pusti snovi, tj. da će Gradski vodovod (i kanalizacija) naplatiti debele penalčine od izvođača radova! Čini mi se da Vodovod želi podići cenu vode, a tek je to udaranje penalčine na građane Subotice. Gospodo, sa dovoljno para i ja umem da gazdujem! Predlažem da bez odlaganja podignete sve moguće i nemoguće cene koje su u ingerenciji grada, i onda da VAS građani Subotice lepo odlože na mesta odakle je teško umočiti prste u med i mleko koje ne proizvodite VI! I nemojte da vas napusti naiva da građani ne znaju kako ste već sredili fotelje u medarama, kuda ćete krenuti odmah po isteku mandata rukovođenjem gradskih para!
JASIKEVIČEUS GRANDE

Znate li da smo mi na dnu? Večnom dnu.

Kako bi drugačije i bilo kada smo na dnu nekadašnjeg Panonskog mora.

Iznova pozivam velikog Milutina Milankovića, prema kome se još uvek neverno odnosima, da nam kaže i objasni, otkrije i pokaže, kako se to ovo doba ubrzalo, pa se sve menja i u tek jednom ljudskom veku.

Otapaju se i Grenland i Aljaska, Sibir više nije kao kod Dostojevskog i Solženjicina, u tropima ima i kiše ali ima i suše, Sahara nam je sve bliža, a kod nas više nema četiri godišnja doba, već svega dva.

Nema ni nafte onoliko koliko smo se nadali, pa predviđaju stručnjaci da ćemo za par decenija i bez tog goriva ostati, te da će se glavna bitka voditi za vodu.

E, tu vas čekam.

Pošto smo na dnu, verujem da bi nam Milutin savetovao da obavezno čim pre obučemo spasilačke prsluke, da oko sebe stavimo šlauf ili leptiriće na nadlakticama, da u blizini držimo one čamce koji se brzo naduvavaju jer će vrlo brzo Panonski basen početi intenzivnije da se puni vodom, koja je u neka davna vremena, otekla valjda sa Dunavom, probijajući klisuru koja se zove Đerdap.

Osvrnite se malo s proleća i jeseni kojih više nema, osvrnite se i s leta i zime kojih takođe više nema pa ćete se uveriti da vode dolaze, da je sve više poplava, da im se suprotstaviti ne možemo, da naši bedemi silini vode odoleti ne mogu, da će iznova potop i da se moramo u neku Nojevu barku sa životinjama skloniti, kako bi se spasili i preživeli.

Nama na dnu će biti najteže, ali ne gubimo nadu, peraja i maska za oči, čamci i dobra volja, ako još i bocu sa kiseonikom budemo imali, preživećemo.

Što se pak poplava tiče?

Budimo opušteni, za sada smo mi ovde na severu Srbije spokojni, prepustimo vodama neka nas plave, vraća nam se Panonsko more.

Ća je pusti Palić naspram sinjeg mora?

aleandro minore

Danas je danas! Sutra je sutra! Juče… pa… mislim onako skromno, juče je prošlost. Snagatori potrošili pare, tu i tamo je pao kaktus i mnogo „monocveća“ u obliku jedne ruže u bilo kojoj boji, karanfila u takođe bilo kojoj boji, egzotične biljke u saksiji, boja… zimzelena; desetak deka (stotinak bre grama) mlevene kafe, ako se kafa duplira na dvajest deka i još pride crvena šolja – poklon baš prigodan! Naravno, ako ste ženjen čovek a baš poklonili ovo gore opisano… da, da, nego šta da će vam supruga skuvati (danas) crnu kafu, premda neće sipati u šolju koja je pratilja crnog napitka… Hmmmm… verovatno će ispripovedat prijateljici o poklonu i o onom što je kasnije sledilo… spavanje nakon napornog dana!

Dakle, to je bilo juče. Juče, čini mi se, bilo i neko savetovanje. O čemu? Nisam baš siguran, ali slutim (pa i ja sam se juče malo proveselio i nisam baš u sve siguran) da je bilo reči o pitkoj vodi, kanalizaciji (gde baš na dan žena, iako je vd. direktor Gradskog vodovoda žena)… I vidim na zelenoj televiziji, na onoj drugoj subotičkoj televiziji, čak i na trećoj televiziji, kako gosudična direktorica priča, priča, priča… a ono što je pričala bogami bilo je napisano na listu papira. Ne znam ko je ta osoba koja piše govorancije o vodovodu i ostalim stvarima, no… Primetih da je gosudična tu i tamo pogrešila u čitanju napisanog teksta. Mislim… ne valja ako vam neko drugi napiše ono što bi VI trebali reći. Eh, osmi dan u mesecu martu! Oni koji vode glavnu reč u gradu, izašli na glavni trg i delili (slučajnim?) prolaznicama (ženski rod) žute i još neke ruže, ili baš karamfile. Lep gest, ali nepotreban, jer što se mene tiče žene nisu ni bolje ni gore od mene ili bilo kojeg muškarca, osim možda onog grmalja koji je (na moju veliku žalost) učestvovao u „Vel’kom Burazeru“, a tamo dima ko na fabričkom dimnjaku. No, svejedno: Danas, utorak je, svim ženama dobre ili loše volje poklanjam onu gornju fotku. Jer koja žena ne voli TOBLERONE!
JASIKEVIČEUS GRANDE